Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Отворен научни симпозијум “Цетињски филолошки дани”.

Отворен научни симпозијум “Цетињски филолошки дани”.
Датум објаве: 10.09.2019 14:17 | Аутор: ПР служба Министаратва просвјете

Испис Штампај страницу


На Цетињу је данас, у организацији Факултета за црногорски језик и књижевност и Црногорског филолошког друштва, отворено друго издање научног симпозијума “Цетињски филолошки дани”.

Овогодишња манифестација трајаће три дана, уз учешће бројних експерата из земље и иностранства, а на отварању програма присутнима су се обратили министар културе Александар Богдановић, државни секретар Министарства просвјете Александар Митровић, секретарка Министарства науке Смиљана Прелевић и градоначелник Цетиња Александар Кашћелан. 

Министар Богдановић је истакао да је изузетно значајно што је ова манифестација конципирана као пројекат мултидисциплинарног приступа језичкој проблематици, како оној научној, превасходно лингвистичкој, тако и оним областима у којима се језик третира као средство умјетничког израза, али и новим тумачењима писане и усмене традиције црногорског и осталих словенских народа.

"Цетиње је, могло би се рећи, готово обавезујуће мјесто за овакав научни скуп, јер традиција бриге о језику датира од самог настанка града, у ком је његов оснивач Иван Црнојевић градио прва здања, али и сакупио разасуте рукописне књиге и тиме формирао први скрипторијум. Његов насљедник Ђурађ Црнојевић покренуће надомак Цетиња прву штампарију међу Јужним Словенима, само четрдесетак година послије првих Гутенбергових штампаних текстова. На Цетињу је Његош написао своја најзначајнија дјела, а књижевни живот пријестонице током двадесетог вијека обиљежиће посебна посвећеност према језику и писаној ријечи. Поред тога, треба истаћи да је на Цетињу почело све оно најважније у процесу оснаживања црногорске националне самобитности током деведесетих, у чему се питању језика давала посебна важност.

Због свега наведеног, радује нас што ћемо имати прилику да ових дана угостимо и чујемо излагања еминентних стручњака поменутих области, што ће, сигуран сам, учинити да на питање језика, како у стручном тако и јавном дискурсу, све више утичу рацио и објективна научна информисаност, а мање емоције и нимало дневно-политички догађаји", казао је он.

Митровић је рекао да је из представљеног програма скупа јасно да овакви подухвати доприносе развоју науке, промовисању наших научника, институција и пројеката и, што је најважније, доприносе проучавању и афирмисању језичке, књижевне и историјске баштине вишекултурне Црне Горе.

"У тој мисији европскога пута и отворености наше земље посебно мјесто припада иностраним сарадницима, научницима који несебично помажу у школовању младих истраживача из Црне Горе, раде с нама на заједничким пројектима и учествују на конференцијама које се приређују у Црној Гори. Охрабрује нас сазнање да се у међународним академским срединама све више прихвата и вредније рад црногорских научника. Велики број земаља и универзитета данас има представнике на овоме скупу и сви ви ћете својим предавањима допринијети да ка зацртаним циљевима идемо успјешније и брже", поручио је Митровић.

Током свечаног отварања симпозијума уручене су награде за посебан допринос монтенегристици академицима Сретену Перовићу, Вукићу Пулевићу и Емилу Токажу.