Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Дуално образовање доноси бенефите и ученицима и послодавцима

Дуално образовање доноси бенефите и ученицима и послодавцима
Датум објаве: 05.03.2018 15:07 | Аутор: ПР служба Министаратва просвјете

Испис Штампај страницу


Дуално образовање обезбјеђује услове за стицање, усавршавање и развој компетенција ученика у складу са потребама тржишта рада, а послодавацима омогућава да образују квалификовану радну снагу према сопственим потребама.

То је саопштено данас на презентацији дуалног образовања у Црној Гори, коју је организовао АмЦхам Монтенегро у сарадњи са Министарством просвјете.

Министар просвјете Дамир Шеховић казао је да је тај ресор након деценије, од прошле године, поново покренуо дуално образовање код којег је за теоријски дио наставе, како је подсјетио, задужена школа, а за практични послодавац.

"Будући да ученик прве године, од пет радних дана, један радни дан проводи код послодавца, ученик друге године два дана, ученик треће године три дана код послодавца. Дуално образовање није само приоритет Министарства просвјете, већ државе у цјелини, јер рјешава један од важнијих структурних проблема у нашој економији који се доминантно односи на тржиште рада“, рекао је Шеховић.

ПР Служба

Он сматра да су користи дуалног образовања вишеструке.

„Када је ријеч о ученицима, они током школовања стичу теоријска али и практична знања што је јако важно, развијају током школовања предузетнички дух, који нам недостаје. Током трогодишњег шклоловања добијају пристојну новчану накнаду – ученици прве године 50, ученици друге године 70, а ученици треће године најмање 101 еуро. Након завршетка треће године, ученици ће код послодавца готово извјесно засновати радни однос, јер их је он обилоковао према његовим потребама“, истакао је Шеховић.

Кад је ријеч о послодавцима, како је навео, они учествујући у програму дуалног образовања, образују квалификовану радну снагу према сопственим потребама, и имају користи од ученика који обављаући праксу доприносе њиховом успјешнијем пословању.

„Након свих активности које је Министарство просјете урадило на промоцији дуалног образовања у прошлој години, успјели смо да мотивишемо око 100 најреномиранијих послодаваца да учествују у овом виду образовања, око 300 ученика из 17 школа у 12 општина успјели смо да укључимо у систем дуалног образовања, и уведемо 14 образовних програма, углавном дефицитарног карактера“, казао је Шеховић.

Предсједница АмЦхама, Катарина Булатовић, подјетила је да је та асоцијација иницирала програм стажирања за студенте црногорских универзитета који ће, како је подсјетила, ове године дочекати своју 8. генерацију.

ПР Служба

„Међутим, сада идемо и корак даље. Захваљујући иницијативи компанија чланица окупљених у нашем Комитету за радне односе, које су препознале значај увођења дуалног образовања у наш образовни систем, формирали смо Радну групу која се бави развојем модела дуалног образовања за високо образовање“, навела је Булатовић.

Она сматра да је дуално образовање важно, јер обезбјеђује услове за стицање, усавршавање и развој компетенција у складу са потребама тржишта рада и доприноси бољем повезивању привреде и образовног система.

„Захваљујући овом моделу образовања млади се упознају се са “корпоративном културом” и постају интегрални дио пословне заједнице, стичући знања и вјештине која их чине запошљивим на тржишту. Наша искуства из АмЦхам Програма стажирања, који спроводимо већ седам година уназад, кроз квалитетну сарадњу са универзитетима и компанијама чланицама Коморе, то и потврђују“, истакла је Булатовић.

Она је указала да је до сада око 150 студената успјешно завршило програм праксе, а да су многи од њих су наставили каријеру у менторским компанијама.

„Да би се обезбиједила одрживост дуалног система образовања, потребан је континуирана и темељна сарадња између привреде, образовних установа и Министарства просвјете, као и дугорочни развојни план привреде који ће обезбиједити инпуте за планирање потреба на тржишту рада. На тај начин конципиран модел дуалног образовања ће у крајњем допринијети унапређењу пословног окружења, те представљати значајан фактор економског раста и развоја“, казала је Булатовић.

Она је позвала компаније чланице АмЦхама да се у највећој мјери укључе у стварање професионалног кадра и ефикаснијег тржишта рада, које ће, како је навела, у крајњем допринијети транспарентнијем и стимулативнијем пословном окружењу, али и укупној економској стабилности.

Генерална директорица Директората за високо образовање у Министарству просвјете, Мубера Курпејовић, указала је на резултате студије коју је спровео тај ресор, а у којој су учествовали студенти 2009. године и 2013. године, а која је показала, како је навела, да су студенти који су касније дипломирали имали више практичне наставе.

ПР служба Министарства просвјете

„Студија је показала да је 85 одсто студената задовољно студијама, али да су дипломирани студенти незадовољни заступљеношћу практичне наставе. Оно што је закључак студије је да је неопходан већи степен практичне наставе“, навела је Курпејовић.

Она је подсјетила да је Министарство прописало минимум 25 одсто практичне наставе као дио курикулума, појашњавајући да ће сваки нови програм који се буде акредитовао мора потврдити да је практична настава кредитно вреднована.

„Оно што је битно и на шта члан 81 упућује јесте да сви студијски програми морају имати практичну наставу. Односно, да би неко стекао прву диплому бечелор, он мора проћи одређену практичну наставу. Након три године примјене овог модела, нама више неће ни требати Програм стручног оспособљавања јер ћемо тада имати дипломиране студенте који имају одређена практична знања због којих је програм имплементиран“, појаснила је Курпејовић.

Предсједавајућа Радне групе и извршна директорица за операције у Социете Генерале Монтенегро бранци, Марина Бановић, казала је да је једна од активности радне групе било слање упитника свим чланицама АмЦхама, у којем је учествовало 20 компанија.

ПР служба Министарства просвјете

„Резултати упитника су показали да би компаније биле у могућности да приме од један до пет људи на праксу, и углавном би трајање те праксе било између три и шест мјесеци. Највеће интересовање постоји за професије економске струке, ИТ струке и правне. 60 одсто компанија је спремно да пруже и новчану накнаду за ову врсту ангажовања“, навела је Бановић.

Она је казала да кроз дуално образовање ученици добијају практична знања прије него што заврше школу или студије, а њихова запосливост се повећава.

„Што се тиче компанија, компаније имају јасан интерес да подрже овакву инциијативу, кроз овај систем би имале одличан приступ јако добрим кадровима и прије него они заврше школовање“, истакла је Бановић.