Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Министарство просвјете неће дозволити да се од насиља окреће глава: свако пето дијете се сусрело са неким обликом насиља, формирана Комисија за борбу против насиља и вандализма

Министарство просвјете неће дозволити да се од насиља окреће глава: свако пето дијете се сусрело са неким обликом насиља, формирана Комисија за борбу против насиља и вандализма
Датум објаве: 26.11.2018 12:55 | Аутор: ПР служба Министаратва просвјете

Испис Штампај страницу


Истраживање о вршњачком насиљу које је недавно спроведено уз подршку Министарства просвјете, показало је да се преко 90% дјеце осјећа сигурно у школама, али да је свеко пето дијете имало искуство са вршњачким насиљем, вербалним углавном. Тај број је мањи него што је био 2006. када се свако друго дијете сусрело са неким обликом вршњачког насиља, али, према ријечима министра Шеховића, напредак мора бити још видјљивији, те је управо зато формирана Комисија за борбу против насиља и вандализма. У Комисији ће, поред представника Министарства просвјете, бити Министарство унутрашњих послова, Управа полиције, Заједница општина, Удружење „Родитељи“ и Министарство финансија. То је саопштено на данашњој конференцији „Вршњачко насиље – како до ефикасног рјешења и превенције“.

Поменуто истраживање је спроведено у оквиру пројекта удружења „Родитељи“, Јувентаса и Уније средњошколаца који се реализује уз подршку Министарства просвјете, а финансира се ИПА средствима. Конференцију су отворили шеф делегације ЕУ у Црној Гори Аиво Орав, министар просвјете др Дамир Шеховић, те Јелена Чолаковић као вршитељка дужности директорце Јувентаса.

Г. Орав нагласио је комплексност проблема и важност друштвених механизама подршке и превенције, док је госпођа Чолаковић представила резултате истраживања, нагласивши значај учешћа свих страна у рјешавању овог проблема. Министар Шеховић истакао је: „Убједљиво највећи дио нас не учи никад дијете да буде агресивно, непристојно, да удара, вријеђа и шиканира. Ипак, често се сријећемо са таквим случајевима. Зашто? Зато што наравно дјеца не слушају шта причамо, колико гледају шта радимо. Она су увијек наш одраз. Не само родитеља, већ читавог друштва. Наш примјер мора да им поручује да је такво понашање испод нивоа сваког мислећег, испуњеног и оствареног појединца, а да је агресија, по правилу, израз немоћи.

Исто мислим и за школе. Нећу дозволити да било ко у образовним институцијама окреће главу од било ког вида насиља. И ово не говорим декларативно. Драго ми је зато да могу да најавим да је формирана радна група са Министарством унутрашњих послова и Управом полиције управо на тему заштите школа од вандализама и неприхватљивог понашања, која треба да нам понуди могућа рјешења за поменуте изазове. Резултати ће бити представљени за највише два мјесеца.

Но, морам нагласити да образовни систем јако мало може сам да учини. Ако имате конфликт који потиче од самих породица, који само ескалира у школи, а родитељи одбијају да дођу у школу на разговор или да интервенишу и преузму свој дио одговорности; ако Центри за социјални рад не дјелују у складу са својим овлашћењима одмах по пријави насиља; ако нпр. полиција није на висини задатка; ако као друштво у цјелини не препознајемо ово као важан изазов који се тиче свих нас; онда не можемо изаћи као побједници из ове приче. Зато очекујем да борбу против вршњачког насиља наставимо заједнички и бескомпромисно.

Наша дјеца су бесконачан потенцијал доброте који нам је дат на обликовање. Они су завјет да ћемо свијет учинити бољим. А да бисмо то урадили, морамо прво себе учинити бољим.“